This site uses cookies in order to function as expected. By continuing, you are agreeing to our cookie policy.
Agree and close

Folder Šta je biološka raznovrsnost ?

Биодиверзитет је неологизам настао од речи био и диверзитет.

Почетком осамдесетих година, Thomas Lovejoy уводи појам "биолошки диверзитет" (biological diversity, Lovejoy , 1980), а неколико година касније (1986), на форуму о биолошком диверзитету у САД, ентомолог E.O.Wilson први пут користи термин "биодиверзитет" (biodiversity).

До данас не постоји стандардна, општеприхваћена дефиниција биодиверзитета.

У најширем смислу, биодиверзитет означава свеобухватну варијабилност живота: биљака, животиња, гљива и микроорганизама.

Према Конвенцији о биолошкој разноврсности (CDB - Convention on Biological Diversity), донетој на Конференцији УН о животној средини и развоју (UNCED) у Рио де Жанеиру 1992. године, биодиверзитет је дефинисан као "варијабилност међу живим организмима, укључујући између осталог, копнене, морске и друге водене екосистеме чији су они део; ово укључује диверзитет унутар врста, између врста и између екосистема".

У сваком случају, биодиверзитет или "биолошка разноврсност" означава свеукупност гена, врста и екосистема на Земљи. Овај појам укључује три међуусловљена организацијска нивоа диверзитета:

  • Генетички диверзитет - разноврсност генетског материјала јединки и популација исте врсте
  • Специјски диверзитет - свеукупност органских врста на Земљи од настанка живота до данас. Богатство врста (species richness) као мера специјског диверзитета представља број врста у одређеном региону и често се (погрешно) између ова два појма ставља знак једнакости
  • Екосистемски диверзитет - разноврсност станишта, животних заједница, екосистема и еколошких процеса
Примери интраспецијског диверзитета
Примери специјског диверзитета

Међуусловљеност ових нивоа је је очигледна: генетички диверзитет је садржан у јединкама и популацијама врста; врсте партиципирају у оквиру специјског диверзитета; ступајући у сложене еколошке интеракције врсте изграђују разноврсне екосистеме.

До сада је описано и класификовано између 1.5 и 1.75 милиона органских врста на Земљи (LeCointre and Guyader 2001, Cracraft 2002). Научници претпостављају да овај број представља само мањи део укупног броја врста на планети. Процене укупног броја врста варирају од 3.6 до 80, па и преко 100 милиона, али реалније процене сугеришу постојање 13 до 20 милиона врста на Земљи (Hammond 1995, Cracraft 2002).

Таксон

Домаће име

Број описаних врста

Проценат од укупног броја описаних врста

Bacteria

Праве бактерије

9.021

0.5

Archaea

Архебактерије

259

0.01

Bryophyta

Маховине

15.000

0.9

Lycopodiophyta

Пречице

1.275

0.07

Filicophyta

Папрати

9.500

0.5

Coniferophyta

Четинари

601

0.03

Magnoliophyta

Цветнице

233.885

13.4

Fungi

Гљиве

100.800

5.8

"Porifera"

Сунђери

10.000

0.6

Cnidaria

Жарњаче

9.000

0.5

Rotifera

Ротаторија

1.800

0.1

Platyhelminthes

Пљоснати црви

13.780

0.8

Mollusca

Мекушци

117.495

6.7

Annelida

Чланковите глисте

14.360

0.8

Nematoda

Ваљкасти црви

20.000

1.1

Arachnida

Паукови

74.445

4.3

Crustacea

Ракови

38.839

2.2

Insecta

Инсекти

827.875

47.4

Echinodermata

Бодљокошци

6.000

0.3

Chondrichthyes

Хрскавичаве рибе

846

0.05

Actinopterygii

Кошљорибе

23.712

1.4

Lissamphibia

Водоземци

4.975

0.3

Mammalia

Сисари

4.496

0.3

Chelonia

Корњаче

290

0.02

Squamata

Рептили

6.850

0.4

Aves

Птице

9.672

0.6

druge

193.075

11.0

Укупан број врста на Земљи 1.747.851

Врсте нису равномерно дистрибуиране на Земљи. Екосистемски диверзитет зависи од физичких карактеристика животне средине, специјског диверзитета и интеракција између врста, као и интеракција врста са животном средином. Постоје веома комплексни екосистеми са великим бројем врста, као што су тропске кишне шуме и корални спрудови, али и једноставни екосистеми као што су аридне (топле) и фригорифилне (хладне) пустиње, са врло малим бројем врста. Генерално, топле и влажне средине са дугим данима (као што су тропске кишне шуме) обезбеђују живом свету више ресурса за раст и размножавање. Повољни услови за раст и размножавање примарних продуцената (биљака) доводе до појаве великог броја хербиворних врста (биљоједа), а то опет има за последицу присуство великог броја предатора, односно карнивора. У хладним екосистемима развој примарних продуцената је ограничен сезонским променама у температури и дужини дана, па је у њима разноврсност флоре и фауне увек мања у односу на топле тропске екосистеме.

Тропска кишна шума
Корални спруд
Шумски и ливадскиекосистеми умерено-континенталних подручја
Пустињски екосистеми-пешчана пустиња и тундра

Демографска експлозија, а са њом и нарасле потребе становништва, довеле су до наглог пораста коришћења природних ресурса, па самим тим и до алармантног угрожавања природних станишта и живог света у њима.

Загађење и угрожавање животне средине

Главни фактори нарушавања биодиверзитета су измена и фрагментација станишта, претерана експлоатација ресурса, различите врсте загађивања, као и насељавање инвазивних и алохтоних врста.

Примери фрагментације станишта

Један од актуелних примера масовног ширења инвазивне врсте је Ambrosia artemisiifolia. Последњих година у многим земљама, као и код нас, интензивно се ради на праћењу и сузбијању ширења ове изузетно алергене врсте.

Ambrosia artemisiifolia

Процењује се да је око 48% светске васкуларне флоре и 25-35% кичмењачке фауне на Планети угрожено, а да је дневна стопа изумирања 74 врсте, односно око 27000 врста годишње.

Основни циљ конзервационе биологије је очување и заштита биодиверзитета на Планети. Општи стандарди за процену биодиверзитета засновани су на критеријумима за одређивање угрожености врста Међународне уније за заштиту природе (Црвене листе и Црвене књиге IUCN), значајних ботаничких подручја (IPA), значајних орнитолошких станишта (IBA), као и на категоризацији станишта (CORINE и Natura 2000).

Литература

Cracraft, C. (2002). The seven great questions of systematic biology: an essential foundation for conservation and the sustainable use of biodiversity. Annals of the Missouri Botanical Garden, 89, 127-144.

Hammond, P. (1995). The current magnitude of biodiversity. In V.H. Heywood and R.T. Watson (Eds.): Global Biodiversity Assessment. (pp. 113-138). Cambridge, U.K: Cambridge University Press

Lecointre, G. and H. Le Guyader.(2001). Classification phylogenetique du vivant. Paris, France : Belin.

Lovejoy, T. E. (1980). Foreword. In: Soule, M. E. & Wilcox, B. A. (Eds.): Conservation Biology: An evolutionary ecological perspective, V-IX. Sinauerr Associates, Sunderland, Mass.

PDF Biomi- životne oblasti Preuzmi
PDF Nivoi organizacije živog sveta Preuzmi