This site uses cookies in order to function as expected. By continuing, you are agreeing to our cookie policy.
Agree and close

Folder Biodiversity indicators



The existing level of biodiversity monitoring as soon as may be described as incomplete and mosaic. The quality and quantity of existing monitoring data is inhomogeneous, often non-standard and only in rare cases, comparable with the data in the region and Europe.

INDICATOR: Endangered and protected species

Preliminary research suggests that the territory of Serbia and Montenegro, the percentage of threat as much as 20%. It is assumed that in Serbia the IUCN criteria, affected approximately 600 species of vascular plants. The largest number of threatened plants in Serbia belongs to the IUCN category of "rare plants". The highest degree of vulnerability of biodiversity in Serbia was recorded in / on forest ecosystems and forest ecosystems particularly vulnerable (humid and wetlands, steppes and šumostepe, sand, continental saline, high mountainous habitats) of whom shall represent refuge habitats of relict and endemic species and living communities.

Table: Status of endangered species by IUCN 1994th and SRBIUCN


Number of species

IUCN 1994


























In Serbia, so far published only Red Data Book of plants and butterflies. To better define the situation and the impact of other groups of organisms, it is soon start working on other Red Book. Any analysis of the threat and effects of species, both by national and by international regulations, shall be processed according to the latest threat to the methodology recommended by the IUCN and the 2004th For all taxa it is necessary to assess the threat to these criteria. Only then will it be possible to monitor the effects of protection.

Regulation on the Protection of Natural Rarities (1993) in Serbia was protected by a total of 215 plant and 429 animal species. In 2010. The Ordinance was passed to designate and protect strictly protected and protected wild species of plants, animals and fungi protected and strictly protected species of wild flora and fauna ("Official Gazette of RS", no. 5 / 2010). Under the new rules 1760 species under strict protection and 868 under the protection of species, an increase of about 4 times compared to 1993. Almost all mammals, birds, amphibians and reptiles are under a strict protection. Also a large number of insects (especially butterflies) and the plant is protected.
In addition, the Decree on putting under control the use and trade of wild flora and fauna ("Official Gazette of RS", no. 31/05, 45/05, 22/07, 38/08, 9 / 10) transfer control of wild plant and animal species included 112 species, of which 78 species, 15 species of fungi, 10 species of lichens, and 9 species of animals (2 species of reptiles, 2 species of amphibians and 4 species of invertebrates).

Table: Changes in the number of protected species in Serbia between the 1993rd and 2010.



























Fungi and Lihenes



















































1 - Regulation on the Protection of Natural Rarities (Official Gazette no. 50/1993)
2 - Ordinance to designate and protect strogozaštićenih and protected wild plants, animals and fungi (Official Gazette no. 5 / 2010)
2a - Strictly protected wild species
2B - protected wildlife
3 - Regulation on the placing under the control of trade of wild fauna and flora (Official Gazette no. 31/2005, 45/2005, 22/2007, 38/2008 and 9 / 2010)

In addition to these regulations, the Act on wildlife and hunting (Official Gazette RS 18/2010), Law on Forests (Official Gazette RS 30/2010) and the sustainable use of fish stocks (Official Gazette RS 17/2009) regulates the use of and monitoring and reporting obligations of certain species of mammals, birds, fish and plants.
Ministry of Environment and Spatial Planning has also prepared a number of action plans to protect endangered species, especially large karnivora.

INDICATOR: Protected Areas 

The total number of protected areas is 239, the total area of 517,925 ha, representing 6.3% of Serbia. In comparison to 2008. year when the surface was protected by 6.6%, the reduction of protected areas in 2009. year by 0.3%. The largest areas are under the protection of nature parks, national parks and nature reserves. About 200 of point objects, mainly trees is under state protection.


Figure: Cumulative surface of protected areas in Serbia.

In comparison to 2008. year reduced the area under the protection of 27,857 ha. Increase protected area in 2008. amounts to 426 ha. In 2007. increase the surface amounted to 657 ha. Analyzing the trend of accumulation of protected areas can be observed that in the period 1980-2006 average area of protection was about 13,000 ha per year, while in 2007 and 2008, the total protected area of 1083 ha. In 2009. and 2010. there was a reduction in area under the protection of 27,875 ha.
According to the national classification of protected areas, nature parks are the most represented with 41% and the national parks and reserves 31% to 17% of nature. The other 11% are outstanding features Landscapes, Monuments of Nature and Cultural and historical monuments


Figure: Structure of protected areas according to IUCN classification

According to the IUCN classification of protected areas, the largest area include protected areas IV and V category. The categories of protected areas managed mainly for the protection and management mechanisms to protect the landscape.
In the first category, which includes strict protection of nature reserves managed only for scientific purposes and / or for the protection of wilderness is an area of 196 ha, which represents 0.036% of all protected areas. From National Parks, Tara and Sar Mountains are in the second, the Iron Gate IV, and Kopaonik mountain in Fruška IUCN category V protection.

An important bird areas in Serbia

Important areas for birds (Important Bird Areas - IBAs) are key areas for conservation of birds and biodiversity at both national and international level and are the basis for the global environment protection. The basis for the program to identify important areas and habitats of birds in Europe are the Birds and Habitats Directive. In addition, we developed a system of criteria for the identification of bird species in need of coordinated conservation measures at European level (Species of European Conservation Concern - SPEC), which is based in Serbia recorded a total of 198 species of birds.

Picture: An important bird areas in Serbia

By using standardized IBA criteria were selected 42 areas of international importance for conservation of bird diversity in Serbia. The total area of 42 IBA areas in Serbia is 1,259,624 ha or 14.25% of Serbia's territory.


According to the criteria of the Convention on the conservation of wild flora and fauna and natural habitats prepared a list of potential Emerald area, which includes 61 area. The total area of these areas is 1,019,269 ha which is 11.54% of the territory of the Republic of Serbia. Regulation of the ecological network (RS Official Gazette 102/2010) are closer to the criteria of functioning ecological network.

Natura 2000

Twinning Project "Strengthening the administrative capacity for protected areas in Serbia (NATURA 2000)" was developed in cooperation with the Agency for Environmental Protection of Austria. The project was started 01.01.2010. and will be completed by 31.12.2011. The project included:
 Harmonisation of legislation in Serbia with the EU Directives (Birds Directive and Habitats Directive)
 The establishment of the Natura 2000 network under the EU criteria
 The development of two pilot projects for managing Natura 2000 sites
 The implementation of training programs for capacity building in developing Natura 2000 network in Serbia.

INDICATOR: The diversity of species 

The results are based indicators to monitor the dynamics of populations of certain species of birds and butterflies in the forest and field habitats. In Serbia there is no monitoring of forest and field bird species that fit the standards for this indicator. In 2003. was made to estimate the size of bird populations gnezdilišnih in the territory of Serbia, as part of the European project Birds in Europe organized by Birdlife International. Followed the dynamics of populations of 43 bird species are on the list of indicators.

Figure: Trends in populations of birds and butterflies in the Republic of Serbia.
Analysis of trends of bird populations on forest and field habitats shows that most species have stable populations (23). The trend of increasing population is present in both types of habitats, with the forest habitat of birds registered a higher increase in population. Trend of decreasing bird populations present in both groups, but in birds of meadow and agricultural habitats (8) in relation to the population of park and forest birds (4) this trend is more pronounced. When two species could not determine the trend, as is ascertained in the period fluctuations in the number of their populations.

Figure: Percentage of bird populations on forest and field habitats.

Based on the results, it is evident that forest and park bird species have stable populations in relation to the birds of meadows and agricultural habitats, which can be correlated with the trend of changes in habitat.
With only five species of butterfly (10%) there was an increase in numbers. Based on changes in habitat, it can not establish a clear link to changes and trends in population size. One should take into account a number of factors that impair habitat that adversely affect the abundance of these populations. In addition, natural biological cycles largely determine the population dynamics of these species. Butterflies have a characteristic multi-year cycles in which there is a significant natural population fluctuations, specific to each type.
As part of this indicator is accompanied by changes in the trend of forest area and field habitats.

 Figure: Time-series data.
In the period 1980-2003 there was an increase in forest area (about 50 000 ha). This trend affects the number of forest parks and birds, so the greatest number of species have stable populations.

Figure: Change in surface habitats.
The trend shows that the agricultural land in the same period there was a decreasing them by about 100 000 ha. In relation to forest and park birds, fewer species of birds of meadow and agricultural habitats had a fairly stable population, but the intensity of changes in their population was much more extensive. In several species present in these habitats has been a significant increase in numbers.

Griffon Vulture

Griffon vulture (Gyps fulvus Hablizl 1883) is a species that is unable to penetrate the skin of dead herbivores with her beak. Because usually starts with diet only when the black vulture finishes his meal. If there is no black vulture griffon vulture in the vicinity of beginning to feed through oral or anal cavity of dead animals. The head and long neck are covered with white fluff. Weight griffon vulture is about 8.5 kg and a wingspan reaching 2.8 m. Griffon Vulture nests on cliffs, building a smaller or larger colonies. Griffon Vulture was a common species present in Serbia until the fifties, gnezdeći in canyons and mountain regions around the Pannonian Basin. The number of population decreased in the whole Balkan Peninsula. Stable population now numbers only on the island of Crete (Greece), while in our happiness only in the valleys of western Serbia.
Institute for Biological Research "Sinisa Stankovic", Belgrade, launched in 1985. monitoring program and Demographic Research Griffon vulture in Serbia and Herzegovina. However, despite legislation protecting species and its habitat, the population (abundance) of griffon vulture is still decreasing in the nineties.

Figure: Trend gnezdećih number of pairs of griffon vulture in the canyon Uvac. (Source: Institute for Biological Research "Sinisa Stankovic", Belgrade)

Nine years of continuous education and awareness at the local level has led to increasing public awareness and creating the necessary authority and support for protection. In order to stop the loss of species from these areas, nature lovers a group of citizens together with ornithologists founded the Fund for the Protection of Birds of Prey 1994th year. Initiative Fund for the Protection of griffon vulture in the canyon Uvac met with the broadest support. The result of this joint activity is such that today the number of griffon vulture population in the canyon Uvac about 500 birds.

Figure 4.2: A colony of griffon vulture in the Uvac. (Photo S. Marinkovic)


Uvac Canyon was the most important site of griffon vultures return to the Balkans. Today, projects are carried out simultaneous reintroduction of griffon vultures in Herzegovina and in two localities on Stara Planina: one near Pirot (Serbia) and the other on the Kotel (Bulgaria).


A very important indicator of the state forests and attitude towards the principle of sustainable management. forests, is the amount of dead wood in forests. According to forest inventory data, total volume of dead wood in the forests of Serbia amounted to 16,260,414 m3. The average volume of dry digging of trees is 4.05 m3/ha, while dry leževine is 3.17 m3/ha and total concentration of dead wood in our forests is 7.22 m3/ha, in central Serbia 7.18 m3/ha, and 7.75 m3/ha in Vojvodina, which is well above the required standard of 2-3 m3/ha. This amount of dead wood provides continuity and sustainability of the stability of the habitat (biotope), especially for ornithofauna and entomofauna inhabiting our forests and the habitat of which is sometimes limited to small pieces of dead wood of some species. At the same time delay in the return of a part of the forest is a significant renewable resource in relation to the need to preserve the productive capacity of habitat as a whole.
















































Слика : Значајна подручја за птице у Србији


Применом стандардизованих IBA критеријума издвојена су 42 подручја од међународног значаја за очување диверзитета птица у Србији. Укупна површина 42 IBA подручја у Србији је 1 259 624 ha или 14.25% територије Србије.




Према критеријумима Конвенције о очувању дивље флоре и фауне и природних станишта припремљена је листа Потенцијалних EMERALD подручја која обухвата 61 подручје. Укупна површина ових подручја је 1.019.269 ha што је 11.54% територије Републике Србије. Уредбом о еколошкој мрежи (Сл. Гласник РС 102/2010) ближе су одређени критеријуми функционисања еколошке мреже.




Твининг пројекат „Јачање административних капацитета за заштићена подручја у Србији (NATURA 2000)” развијен је у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине Аустрије. Пројекат је започео 01.01.2010. и биће завршен до 31.12.2011. Пројектом су обухваћени:

  • Хармонизација правне регулативе у Србији са ЕУ Директивама (Директива о птицама и Директива о стаништима)
  • Успостављање Natura 2000 мреже према критеријумима ЕУ
  • Развој два пилот управљачка пројекта за NATURA 2000 подручја
  • Имплементација тренинг програма за јачање капацитета у развоју NATURA 2000 мреже у Србији.


ИНДИКАТОР: Диверзитет врста (С-П)


Резулати индикатора су базирани на праћењу динамике популација одређених врста птица и лептира на шумским и пољским стаништима. На подручју Србије не постоји мониторинг шумских и пољских врста птица који би одговарао стандардима за овај индикатор. У 2003. години урађена је процена величине гнездилишних популација птица на подручју територији Србије, као део европског пројекта Birds in Europe у организацији Birdlife International-а. Праћена је динамика популација 43 врсте птица које се налазе на листи овог индикатора.


Слика: Трендови популација птица и лептирова на подручју Републике Србије.

Анализа тренда популација птица на шумским и пољским стаништима показује да највећи број врста има стабилну популацију (23). Тренд увећања популација присутан је на оба типа станишта, при чему је код птица шумских станишта регистрован већи пораст популација. Тренд смањења популација птица присутан је у обе групе, али је код птица ливадских и пољопривредних станишта (8) у односу на популације шумских и парковских птица (4) овај тренд наглашенији. Код две врсте није се могао одредити тренд, јер је у посматраном периоду констатована флуктуација бројности њихових популација.

Слика: Тренд популација птица на шумским и пољским стаништима.


На основу приказаних резултата, може се уочити да шумске и парковске врсте птица имају стабилније популације у односу на птице ливадских и пољопривредних станишта, што се може довести у везу са трендом промена станишта.

Код само 5 врста лептирова (10%) дошло је до повећања бројности. На основу промена у површинама станишта, не може се установити јасна веза промена површина и тренда популација. Свакако треба узети у обзир и већи број фактора који нарушавају станишта који негативно утичу на бројност ових популација. Поред тога, природни биолошки циклуси у великој мери одређују популациону динамику ових врста. Лептири имају и карактеристичне вишегодишње циклусе у којима долази до значајних природних осцилација популација, специфичних за сваку врсту.

У оквиру овог индикатора праћен је и тренд промене површина шумских и пољских станишта.

Слика: Временске серије података.

У периоду 1980-2003 дошло је до повећања површине под шумом (око 50 000 ha). Овај тренд свакако утиче на бројност популација шумских и парковских птица, па је највећи број врста имао стабилне популације.

Слика: Промена површина станишта.

Тренд промена пољопривредних површина показује да је у истом периоду дошло до њиховог смањења за око 100 000 ha. У односу на шумске и парковске врсте птица, мањи број врста птица ливадских и пољопривредних станишта имао је прилично стабилне популације, али је интензитет промена популација код њих био знатно обимнији. Код неколико врста присутних на овим стаништима је дошло до значајнијег увећања бројности.


Белоглави суп


Белоглави суп (Gyps fulvus Hablizl 1883) је врста која није способна да пробије кожу угинулих биљоједа својим кљуном. Због тога  уобичајено почиње са исхраном тек када црни лешинар заврши свој оброк. Уколико нема црног лешинара у околини белоглави суп почиње да се храни кроз усни или анални отвор угинуле животиње. Глава и дугачки врат покривени су белим паперјем. Тежина белоглавог супа је око 8,5 kg, а распон крила достиже 2,8 m. Белоглави суп се гнезди на стенама, градећи мање или веће колоније. Белоглави суп је био уобичајено присутна врста у Србији све до педесетих година прошлог века, гнездећи се у кањонима и планинским регионима око Панонског басена. Бројност популација се смањивала на читавом Балканском полуострву. Стабилну бројност популације данас има само на острву Криту (Грчка), док се код нас среће само у кањонима западне Србије. 

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ из Београда, покренуо је 1985. програм мониторинга и демографска истраживања белоглавог супа у Србији и Херцеговини. Међутим и поред законске регулативе  заштите врсте и њеног станишта, бројност популације (абунданца) белоглавог супа се и даље смањивала током деведесетих година.


Figure : Тренд бројности гнездећих парова белоглавог супа у кањону реке Увац. (Извор: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд)


Девет година перманентне едукације и информисаности на локалном нивоу довело је до повећања свести јавности и ауторитета и стварања неопходне подршке за заштиту. У жељи да се заустави губитак врсте са ових подручја, група грађана љубитеља природе је заједно са орнитолозима основала Фонд за заштиту птица грабљивица 1994. године. Иницијатива Фонда о заштити белоглавог супа у кањону Увца наишла је на најширу подршку. Резултат те заједничке активности је такав да је данас бројност популације белоглавог супа у кањону Увца око 500 птица.



Figure 4.2: Колонија белоглавог супа на Увцу. (Фото С. Маринковић)


Кањон Увца био је најзначајнији локалитет повратка белоглавог супа на Балкан. Данас се спроводе симултани пројекти реинтродукције белоглавог супа у Херцеговини и на два локалитета на Старој Планини: један близу Пирота (Србија), а други на Котелу (Бугарска).


ИНДИКАТОР: Мртво дрво (С-О)


Веома значајан показатељ стања шума и односа према принципу одрживог управљања. шумама, јесте количина мртвог дрвета у шумама. Према подацима Инвентуре шума, укупна запремина мртвог дрвета у шумама Србије износи 16.260.414 m3. Просечна дубећа запремина сувих стабала износи 4,05 m3/ha, а суве лежевине је 3,17 m3/ha, односно укупна концентрација мртвог дрвета у нашим шумама је 7,22 m3/ha, у централној Србији 7,18 m3/ha, а у Војводини 7,75 m3/ha, што је знатно изнад потребне норме од 2-3 m3/ha. Ова количина мртвог дрвета омогућава континуитет и одрживост стабилности станишта (биотопа), посебно за орнитофауну и ентомофауну која насељава наше шуме и чије је станиште понекад ограничено на ситне комаде мртвог дрвета појединих врста. У исто време одлагање једног дела приноса у шуми је значајан обновљиви ресурс у односу на потребу очувања производног потенцијала станишта у целини.


Folder Indikatori biodiverziteta
Folder Indikatori lovstva
Folder Indikatori održivog korišćenja prirodnih bogatstava
Folder Indikatori ribolova
Folder Indikatori šumarstva
Folder Nacionalna lista indikatora