This site uses cookies in order to function as expected. By continuing, you are agreeing to our cookie policy.
Agree and close

News Regionalna radionica za izgradnju kapaciteta za implementaciju Nagoja protokola za države Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije

Datum objavljivanja 11/01/2013
Saradnik Dušan Ognjanović
Ključne reči ABS, Nagoya protocol,

Na osnovu odluke X/1 Konferencije članica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, zatraženo je od Izvršnog sekretara konvencije da obezbedi tehničku pomoć članicama sa ciljem podrške rane ratifikacije Nagoja protokola o pristupu i podeli dobrobiti. Sekretarijat konvencije zajedno sa Ministarstvom ruralnog razvoja Mađarske organizovao je Regionalnu radionicu za izgradnju kapaciteta za implementaciju Nagoja protokola za države Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije koja je održana u Budimpešti, Mađarska, u periodu 11 – 13 decembar 2012. godine.

Radni deo sastanka otpočeo je prezentacijom Sekretarijata Konvencije o biološkoj raznovrsnosti na temu ključnih karakteristika Nagoja proktokola koje se odnose na obaveze država članica vezanih za pristup i podelu dobrobiti koje proističu iz genetičkih resursa, mere podrške u implementaciji ovog protokola i napretku u imlementaciji protokola država potpisnica. Nakon uvodnih izlaganja, predstavnici Evropske unije i Danske predstavili su strateške principe i razvoj legislative Evropske unije i država članica sa ciljem podrške implementaciji Nagoja protokola. Evropska unija otpočela je proces izrade Uredbe o pristupu i podeli dobrobiti poreklom od genetičkih resursa koja će omogućiti EU da ratifikuje Nagoja protokol i formalno postane članica potpisnica. Sistem EU mera za sprovođenje Nagoja protokola se zasniva na nadležnostima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine i principima na osnovu kojih EU i svaka od njenih država članica mora da bude u stanju da pokaže poštovanje svih protokola i obaveza pre nego što formalno ratifikuje Nagoja protokol. Ova Uredba će biti u primeni isključivo za genetičke resurse i tradicionalna znanja koje su države članice stekle i koriste nakon stupanja na snagu Nagoja protokola za EU i obuhvatiće:

- uspostavljanje predvidljivih uslova za pristup genetičkim resursima;

- obezbeđivanje podele dobrobiti i razmenu informacija između korisnika i davalaca genetičkih resursa;

- obezbeđivanje uslova da se koriste samo legalno stečeni genetički resursi.         

Uredba uvodi mere za korisnika genetičkih resursa kako bi se osiguralo da su genetički resursi i tradicionalna znanja u vezi sa genetičkim resursima korišćeni u skladu sa Protokolom o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli dobrobiti koje proizilaze iz njihovog korišćenja i da se ravnopravno dele na osnovu uzajamno dogovorenih uslova. Ovaj akt ne propisuje pristup genetičkim resursima u okviru EU jer će države članice imati diskreciono pravo da zahtevaju ili ne zahtevaju prethodno obavešteni pristanak i podelu dobrobiti za genetičke resurse koji njima pripadaju. Nakon ovih izlaganja, predstavnik Švajcarske predstavio je postupak donošenja legislative u ovoj oblasti i najavio potpunu ratifikaciju i primenu Nagoja protokola za drugu polovinu 2013. godine.

            Drugi dan otpočeo je razmenom iskustava država Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije na procesu ratifikacije Nagoja protokola i predstavljanjem dosadašnjih preduzetih koraka na procesu iplementacije u nacionalno zakonodavstvo. Takođe, predstavnici država pokušali su da identifikuju sledeće aktivnosti sa ciljem podrške iplementacije protokola na nacionalnom nivou i razmotrili:

-          kako se postojeće mogućnosti mogu iskoristiti za podršku implementacije Nagoja protokola,

-          da li će aktivnosti izradnje kapaciteta biti korisne i na kojim nivoima su najkorisnije,

-        koji su odgovarajući pristupi i strategije za izgradnju kapaciteta i razvoj koji mogu doprineti prioritetima država članica,

-          koje lekcije se mogu iskoristiti od pristupa sprovedenog u okviru Međunarodnog sporazuma o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu (ITPGRFA).

Trećeg dana skupa posećena je Nacionalna banka gena Mađarske, kao nacionalna institucija koja će ući u sistem pristupa i podele dobrobiti poreklom od genetičkih resursa.